Šal od svile
Emina Emily Džindo
Skliznuo je s tvog ramena
niz ruku, na krilo,
na pogrešno mjesto,
ispod bedara.
U glavi cvrkutale
su laži.
Urlao ponos.
Ubile smo albatrosa.
Ne bil’ se spasile
vlastitog uragana.
Život u dvoje
Marina Veličković
iseljavam dio sebe da uselim dio tebe
pakujem traume u
kutije
šta ako na policama
ne bude prostora
šta ako je šupa previše
vlažna
šta ako smo opet izgubili
ključ od podruma
?
šta ako je jedino slobodno mjesto
ispod kreveta
?
problem je
–
ti nisi naučen da spavaš na
noževima
Nikad nisam
Lamija Begagić
Lako je, kaže,
A oči joj sijaju kroz tamu,
Samo kažeš nikad nisam:
Nikad nisam
Uzela drogu
Nikad nisam
ljubila ženu
nikad nisam
ukrala knjigu
nikad nisam
bilo šta.
Lako je, kaže,
I smijehom rastresa grane
Samo kažeš:
Nikad nisam
Pa popiješ naiskap
Ako jesi.
Planinske su noći mračne
Opore, vlažne
Ali nikad hladne
Mi imamo njene oči i smijeh
I želju djevojčice za igrom
Imamo nikad nisam:
Nikad nisam
Grlila drvo
Nikad nisam
Ljubila mokru zemlju
Nikad nisam.
Učimo po gustoći tame
Razaznati koliko je duboka
Planinska noć:
Nikad nisam
Čekala zore bez sna
Nikad nisam
Znala gdje je, ustvari, Istok.
Mrak je, šuma se sužava
Zrak se prorjeđuje
Lako je, kaže,
Evo ja ću prva:
Nikad nisam, kaže
Pa šuti duboko
Kao šuma.
Pijem planinske trave,
Slatke trešnje, divlje jabuke,
Pijem za svaki slučaj,
Za slučaj da jesam,
Za slučaj da nisam.
Za slučaj da sam trebala
Za slučaj da će sutra biti prekasno
Za slučaj da će mi biti žao
Za slučaj da Istok ne postoji
Za slučaj da će postati prehladno.
Za slučaj da opet treba bježati.
Planina je, šuma je, tama je.
Nikad nisam
Otišla na vrijeme.