nekada sam bila pitoma
nekada sam bila pitoma mislila da drveće
pravi nevreme
i da je moja ljutnja najbrižnija ljubav imala sam prozor za savršen dom ali od odsjaja na staklu
nisam mogla da vidim unutra
nekada sam
imala proleće na obrazima sklonio si ga nehajno
kao mrvice od keksa
od tada nema osobe
kojoj se nisam namrštila vozača kojeg nisam opsovala
mačke koju nisam iz obesti probudila besnog psa kojeg nisam pomazila zida koga nisam išarala
vrata koja nisam razvalila ljubavi koju nisam uništila
samo da nismo pričali
precizno koristeći reč zauvek samo da nismo
sklopili prijateljstvo
sa šumom pored mora svečano uz špricer
da nismo utvrdili pravila mogla bih da zaboravim
svakog dana vidim prizore kraja sveta
jedva čekam da sve izgori u požaru mojih sećanja
evakuacija počinje stojim iza vrata
pravim se da nisam kod kuće.
basket
gledala sam kako igraš basket
u meni
stendalov sindrom na parketu
ljutim se jer oči
ne mogu da obuhvate sve tvoje kretnje vazduh je prebrz
ne poznajem pravila
ali prepoznajem manire faulovi ti ne stoje pratim loptu
ništa od rampe
sparno je reke ti se slivaju
niz belinu ruku
u tebe se uselila polarna svetlost
gledam te dok vezujem pertle odjednom
zaboravljam da igram poraz me zasmejava
ovo je najbolje leto
iako nam sada ne izgleda tako.
rentgenski snimak zvezda
pritiskam modrice od akupunkture
kojom uzalud lečim nesanicu od prošlog oktobra
ne razumem ponašanje svojih leukocita
pitam se imaju li ih i okeani
sparno je
zidovi zagrcnuti nadvijeni nadamnom
zato ponekad spavam u kolima češće na klupama u parku imam jedan mali sivi jastuk koji stalno nosim u rancu
ali ne pričam o tome, odlučno odbijam saosećanje nepouzdanog sveta
izvesno je:
ostatak života provešću bez tebe.
zvuči strašno
jedino strašnije jeste što je s tobom nestala moja jedina veština nepogrešivo čitanje
rentgenskog snimka zvezda.
Autorica: Ognjenka Lakičević
Ilustracije: Mirjana Radovanović