dok se izvinjavaš zamišljam kako od tebe pravim gulaš. seksi gulaš. seksi kuham. kao kada japanci režu ribu u videima na fejsbuku.
ležiš na kuhinjskom stolu. većem od ovog koji imamo, tako da iznad glave i ispod peta ima još prostora. sto je od punog drveta. mat. krećem od nožnih prstiju. režem ih sve zajedno i preko ivice stola nožem guram na pod. nož je čelični. onaj kakav imaju japanci. veliki. malo zaobljen. sija se. izvinjavaš se. režem prste druge noge, i njih, guram sa stola. nastavljam. režem te u komadiće od po dva centimetra. trakice. kao pileći file. izvinjavaš se. kukovi su malo zeznuti. ima dosta kostiju. ali imam čelični nož. sjajni. seksi. prolazi kroz kost. izrezan na trakice izgledaš kao losos. zamišljam da imaš glavu ribe. otvaraš usta i izlazi tišina. odoše prsti na rukama. manje mašeš dok se izvinjavaš. rebra ne režem na trakice. njih ću ubaciti ovako. voliš da ih grickaš sa kosti. glavu ostavljam. ne želim da te ubijem. želim samo da od tebe napravim gulaš. trakice režem na kockice. izvinjavaš se. palim šporet. plinski. kao što je nekada imala tvoja mama. da, taj. zagrijavam ulje u šerpi. kokosovo. maslinovo ne valja kada se zagrije. nije zdravo, a bitno je da zdravo jedemo. ne plačem dok režem luk. nosim masku za ronjenje i dišem na usta. izvinjavaš se, ali te ne čujem od šištanja ulja i drndanja nape. trebao si očistiti filter kada sam te zamolila. dodajem mrkvu. kupila sam mladu. malu. onu koju najviše voliš. gulila sam je sat vremena. jagodice su mi žućkaste, nokti tamnosmeđi. ali se osjeti razlika. ti je osjetiš u ukusu, ja u bolu u ramenima i utrnulim jagodicama. dodajem so. i alevu papriku. kao što je tvoja mama. dodajem paradajz. iz konzerve. usitnila sam pelat na male komadiće. sjajnim seksi nožem. volim te. volim te kao što volim svoj seksi nož. dodajem meso. lijepe si boje. lijepo mirišeš. smanjujem vatru. dodajem vodu. stavljam poklopac. izvinjavaš se. nisi planirao, nisi htio, bilo je slučajno. otvaram balkon. napa ne radi kako treba.
dok se izvinjavaš zamišljam kako skačem sa balkona. ali, balkon nije balkon. balkon je odskočna daska. živimo u stanu koji izlazi na odskočnu dasku. iznad odskočne daske se suše tvoje majice. bijeli oblaci na plavoj pozadini. hodam po odskočnoj dasci. savija se pod mojom težinom. nemam kupaći. izvinjavaš se. skidam se. april je i pada snijeg. nosim tvoj vuneni džemper. ne smijem u njemu plivati, skupiće se. bacam ga nazad na balkon. skačem na dasci. skačem do petog sprata. jedini u zgradi imamo odskočnu dasku. komšije ručaju. oni preko puta se opet svađaju. padam. odskačem. letim do sedmog sprata. izvinjavaš se. ne čujem te od vjetra. mislim da će kiša. okrećem se dok padam. kao skakači na olimpijadi. odskačem i letim do krova zgrade. bio si upravu. grudi mi jesu male. aerodinamične. širim ruke. okrećem glavu ka dole. padam. prolazim pored našeg balkona. pored odskočne daske. izvinjavaš se. beton mi je sve bliže. uranjam.
dok se izvinjavaš zamišljam kako plivam kroz mrak. mrak je svemir. i ja ne plivam nego letim. ne letim nego plutam. gola sam, ali na glavi imam astronautsku kacigu. nisam sigurna kako se to zove. rječnik nisam ponijela u svemir i ne mogu provjeriti. postajem svjesna da nikada neću znati. vidim zemlju. ne vidim kineski zid. ne vidim na daljinu. možda sam te trebala poslušati i otići na lasersku operaciju. onda ne bih bila ćorava u svemiru. plivam kraul. izvinjavaš se. oko mene pljušti zrak. prska me u lice. pjeni ispod mene. isparava i postaje voda. ne čujem te od vode u ušima.
mislim da je gotov gulaš.
zagorijeva.
gori.
ne možeš ga skinuti sa šporeta. meni se ne vraća iz svemira.
izvinjavaš se. ona je kriva.
ja ti opraštam i konstatujem kako trebam naučiti da kuham.
Pisala: Marina Veličković